Kendi Čang (Candy Chang): Pre nego što umrem, želim da ...

Ima mnogo načina na koje nam ljudi oko nas mogu pomoći da poboljšamo svoje živote. Ne nalećemo na svakog suseda tako da nam mnoge mudrosti nikad ne budu prenete, iako delimo iste javne prostore.

Tokom poslednjih nekoliko godina, pokušavala sam da delim više sa svojim susedima u javnom prostoru, koristeći jednostavna sredstva kao nalepnice, šablone i kredu. Ovi projekti su potekli od nekih mojih pitanja, kao koliko moji susedi plaćaju za svoje stanove? (Smeh) Kako možemo da damo i posudimo više stvari bez kucanja na vrata u loše vreme? Kako možemo više da delimo uspomene na naše napuštene zgrade i steknemo bolje razumevanje našeg kraja? Kako možemo da delimo više nadanja za naše prazne izloge, tako da naše zajednice mogu da odražavaju naše današnje nade i snove?

Živim u Nju Orleansu i zaljubljena sam u Nju Orleans. Mojoj duši su uvek prijali ogromni hrastovi, koji su bacali senku na ljubavnike, pijanice i sanjare stotinama godina i ja verujem gradu koji uvek ima mesta za muziku. Čini mi se da svaki put kad neko zakija, Nju Orleans ima paradu. (Smeh) Grad ima neke od najlepših zgrada u svetu, ali isto tako i jednu od najvećih količlina napuštenih imanja u Americi.

Živim blizu ove kuće, pomislila sam kako bih mogla da je napravim lepšim prostorom za svoj komšiluk i takođe sam pomislila na nešto što je promenilo moj život zauvek.

2009., izgubila sam nekog koga sam mnogo volela. Njeno ime je Džoan, ona mi je bila majka, njena smrt je bila iznenadna i neočekivana. Mislila sam o smrti jako mnogo i ovo je učinilo da osetim duboku zahvalnost za vreme koje sam imala i donelo jasnoću stvarima koje su značajne danas u mom životu. Ali, borila sam se da zadržim ovaj stav u svom svakodnevnom životu. Osećam da je lako ući u kolotečinu svakodnevnog života, zaboraviti šta ti je zaista važno.

Uz pomoć starih i novih prijatelja, pretvorila sam stranu ove napuštene kuće u ogromnu tablu i izvukla šablone za "dovrši rečenicu": "Pre nego što umrem, želim da ... " Tako da svako ko prolazi, može da podigne komad krede, osvrne se na svoj život i podeli svoje lične želje u javnom prostoru.

Nisam znala šta da očekujem od ovog eksperimenta, ali sledećeg dana zid je bio potpuno ispunjen i sve se više popunjavao. Želim da podelim sa vama nekoliko stvari koje su ljudi zapisali na ovom zidu.

"Pre nego što umrem, želim da mi se sudi za pirateriju." (Smeh) "Pre nego što umrem, želim da preskočim međunarodnu datumsku granicu." "Pre nego što umrem, želim da pevam milionima." "Pre nego što umrem, želim da zasadim drvo." "Pre nego što umrem, želim da živim van mreže." "Pre nego što umrem, želim da je držim u rukama još jednom." "Pre nego što umrem, želim da budem nečija podrška." "Pre nego što umrem, želim da budem potpuno svoj."

Tako da je ovaj zanemareni prostor postao konstruktivan. Snovi i nade ljudi su me naterali da se smejem glasno, da se rasplačem i oni su me utešili za vreme mojih teških vremena. To je znati da nisi sam. To je razumevanje naših suseda na nove i prosvetljujuće načine. To je o pravljenju prostora za refleksiju i razmišljanje, uspomene na to šta je zaista važno većini nas dok rastemo i menjamo se.

Ovo sam uradila prošle godine i počela sam da dobijam stotine poruka strasnih judi koji su hteli da naprave zid u svojoj zajednici, tako da smo moje gradske kolege i ja napravili ovo uputstvo i sada ima zidova koji su napravljeni u mnogim državama u svetu, uključujuči Kazahstan, Južnu Afriku, Australiju, Argentinu i dalje. Zajedno smo pokazali kako naši javni prostori mogu da budu moćni, ako im damo glas i ako više delimo međusobno.

Dve najvrednije stvari koje imamo su vreme i naše veze sa drugim ljudima. U ovom dobu povećanog ometanja važnije je nego ikad naći načine da ostvarimo perspektivu i da upamtimo da je život kratak i nežan. Smrt je nešto o čemu smo često obeshrabreni da pričamo ili čak razmišljamo, ali shvatila sam da je priprema za smrt jedna od najmoćnijih stvari koje možete da uradite. Razmišljanje o smrti objašnjava vaš život.

Naši podeljeni prostori mogu da reflektuju bolje šta nam je važno kao individuama i kao zajednici, na više načina na koje delimo svoje nade, strahove i priče, ljudi oko nas ne samo da mogu da pomognu da napravimo bolja mesta, oni mogu da nam pomognu da vodimo bolje živote. Hvala. (Aplauz)

(Aplauz) Hvala. (Aplauz) (Aplauz)