Bjarke Ingels: tri super-brze arhitektonske priče

Javna debata o arhitekturi vrlo često ostaje samo na razmatranju konačnog rezultata, arhitektonskog objekta. Da li je najnoviji soliter u Londonu krastavac ili kobasica ili seksualno pomagalo?

Tako da smo se nedavno zapitali da li možemo da izmislimo format koji bi mogao da ispriča priče koje stoje iza projekata. Možda kombinujući slike i crteže sa rečima možemo na neki način ispričati priče o arhitekturi. I shvatili smo da ne moramo da ga izmislimo, on je već postojao u formi stripa.

Tako da smo u osnovi preuzeli format stripa. Mi zapravo pričamo priče koje se odvijaju iza kulisa, kako naši projekti evoluiraju kroz adaptaciju i improvizaciju. Na neki način kroz neprilike i prilike i događaje u stvarnom svetu. Nazvali smo ovaj strip "'Da' je više". Što je očigledno na neki način evolucija ideja nekih od naših heroja.

U ovom slučaju to je Mis van der Roeovo 'Manje je više' On je podstakao modernističku revoluciju. Posle njega sledila je post-modernistička kontrarevolucija. Robert Venturi koji kaže 'Manje je dosadno'. Posle njega, Filip Džonson je na neki način uveo (Smeh) možete reći promiskuitet, ili u najmanju ruku otvorenost prema novim idejama sa 'Ja sam kurva' Nedavno je Obama uveo optimizam u vreme globalne finansijske krize.

A ono što mi želimo da kažemo sa ''Da' je više' je u suštini da dovedemo u pitanje tu ideju da arhitektonska avangarda mora skoro uvek biti negativno definisana, kroz to protiv koga ili protiv čega smo. Kliše radikalnog arhitekte je neka vrsta besnog mladog čoveka koji se protivi establišmentu. Ili ideja neshvaćenog genija, frustriranog jer se svet ne uklapa u njegove ili njene ideje. Umesto revolucije, mi smo mnogo više zainteresovani za evoluciju. Ova ideja da stvari postepeno evoluiraju improvizujući i prilagođavajući se promenama u svetu.

U suštini, mislim da je Darvin bio jedan od ljudi koji su najbolje objasnili naš proces projektovanja. Njegovo poznato evolutivno grananje može praktično biti dijagram našeg načina rada. Kao što možete videti, projekat evoluira kroz serije iteracija projektnih sastanaka. Na svakom sastanku ima previše ideja. Samo najbolje mogu da prežive. I kroz poces arhitektonske selekcije možemo da odaberemo zaista lep model. Ili možemo dobiti veoma funkcionalan model. Mi ih ukrštamo. Oni imaju mutirano potomstvo. I kroz ove različite generacije projektnih sastanaka mi dođemo do rešenja.

Veoma bukvalan način prikazivanja toga je projekat koji smo radili za biblioteku i hotel u Kopenhagenu Proces projektovanja je bio veoma naporan, skoro kao borba za opstanak. Ali postepeno, ideja je evoluirala. Neka vrsta ideje o racionalnoj kuli koja se utapa sa gradom koji je okružuje. Na neki način se javni prostor širi na ono što smo mi nazvali skandinavska verzija Španskih stepenica u Rimu. Ali javno spolja, kao i iznutra, sa bibliotekom.

Ali Darvin ne bjašnjava samo evoluciju jedne ideje. Kao što vidite, nekad se podvrsta izdvoji. Veoma često sedimo na projektantskim sastancima i otkrijemo da imamo sjajnu ideju. Ona ne funkcioniše baš u ovom kontekstu. Ali za drugog klijenta u drugoj kulturi može biti pravi odgovor na jedno drugo pitanje. Tako da, kao rezultat, nikad ništa ne bacamo. Naša kancelarija je kao arhiva arhitektonskog biodiverziteta. Nikad ne znate kada vam nešto može zatrebati.

I šta bih sada želeo da uradim, da vam ispričam brzinom svetlosti priču o dva projekta koji su evoluirali improvizujući i adaptirajući se okolnostima u svetu. Prva priča počinje prošle godine kada smo otišlu u Šangaj da bi učestvovali na konkursu za danski nacionalni paviljon na Svetskoj izložbi 2010. I videli smo ovog tipa, Haibaa. On je maskota svetske izložbe. I izgleda veoma poznato. U stvari, izgledao je kao zgrada koju smo projektovali za hotel na severu Švedske. Kada smo predali projekat na švedskom konkursu, mislili smo da je to stvarno super koncept. Ali nije baš delovao kao nešto sa severa Švedske. Ni švedski žiri nije mislio tako. Tako da smo izgubili.

Ali onda smo imali sastanak sa kineskim biznismenom koji je video naš dizajn i rekao, '' Vau, ovo je kineski znak za reč narod.'' (Smeh) Ispostavilo se da se tako piše 'narod', kao u 'Narodna Republika Kina'. Čak smo i proverili. Istovremeno smo bili pozvani da izlažemo na Nedelji kreativne industrije u Šangaju. Tako da smo pomislili, kako je to savršena prilika. I angažovali smo stručnjaka za feng šui. Povećali smo zgradu tri puta prema kineskim proporcijama, i otišli u Kinu. (Smeh) I tako je nastala 'Zgrada naroda', kako smo je nazvali. Ovo su naša dva prevodioca, koji, u neku ruku, čitaju arhitekturu.

Stigla je do naslovne stranice "Ven Vei Po" novina. Što je navelo gospodina Lian Ju Čena, gradonačelnika Šangaja da poseti izložbu. I imali smo priliku da predstavimo projekat. I on je rekao ''Šangaj je svetski grad sa najviše solitera.'' A za njega je to bilo kao da je prekinuta povezanost sa korenima. A u "Zgradi Naroda" video je arhitekturu koja je mogla da premosti jaz između drevne kineske mudrosti i progresivne budućnosti Kine. Tako da smo se mi naravno suštinski složili sa njim. (Smeh) (Aplauz) Nažalost, gospodin Čen je sada u zatvoru zbog korupcije. (Smeh)

Ali kao što sam rekao, Haibao je izgeldao veoma poznato. Zato što je on zapravo kineski znak za reč ''narod''. I oni su odabrali ovu maskotu zbog toga što je tema izložbe ''Bolji grad, bolji život''. Održivost. I mi smo pomislili kako je održivost prerasla u nešto neku vrstu neo-protestantske ideje da mora da boli da bi činilo dobro.

Znate ono, ne treba da se dugo tuširate toplom vodom. Ne bi trebalo da idete na odmor avionom jer je to loše za okolinu. Postepeno, dobijete ideju da je održivi život manje zabavan od običnog života. Pa smo pomislili kako bi možda bilo zanimljivo da se fokusiramo na primere održivog grada koji zapravo povećava kvalitet života.

Takođe smo se zapitali šta bi Danska mogla da pokaže Kini što bi bilo relevantno? Znate da je jedna najveća država na svetu, a druga jedna od najmanjih. Simbol Kine je zmaj. U Danskoj, imamo nacionalnu pticu, labuda. (Smeh) Kina ima puno velikih pesnika.

Ali smo otkrili da u Narodnoj Republici Kini kao deo školske lektire, imaju tri bajke An Tu Šunga, odnosno Hansa Kristijana Andersona, kako ga mi zovemo. To znači da je svih 1.3 milijardi Kineza odraslo sa ''Carevim novim odelom'', ''Devojčicom sa šibicama'' i ''Malom sirenom''. Skoro kao da je mali deo danske kulture integrisan u kinesku kulturu.

Najveća turistička atrakcija u Kini je Kineski zid. Kineski zid je jedina građevina koja se može videti sa Meseca. Najveća turistička atrakcija u Danskoj je Mala sirena. Ona se u suštini jedva može videti iz turističkih brodova sa kanala. (Smeh)

I to na neki način pokazuje razliku između ova dva grada. Kopenhagen, Šangaj, moderan, evropski. Ali onda smo obratili pažnju na savremeni urbani razvoj. I primetili smo da je ovo kao ulica Šangaja pre 30 godina. Samo bicikli, bez automobila. Ovo je kako izgleda danas. Samo zastoji u saobrađaju. Bicikli su zabranjeni na mnogo mesta.

Istovremeno, mi u Kopenhagenu proširujemo biciklističke staze. Trećina ljudi svakodnevno putuje biciklom. Imamo besplatan sistem bicikala koji se zove 'Siti bajk'. Koje možete da pozajmite kada ste u poseti gradu. Tako da smo pomislili, zašto da ne uvedemo ponovo bicikle u Kinu? Doniramo 1000 bicikala Šangaju. Tako da ako posetite izložbu, odete pravo do danskog paviljona. Uzmete danski bicikl. I onda na njemu idete dalje da posetite ostale paviljone.

Kao što sam pomenuo, Šangaj i Kopenhagen su oboje lučki gradovi. Ali u Kopenhagenu voda je postala toliko čista da se možete kupati u njoj. Jedan od naših prvih projekata je bilo lučko kupalište u Kopenhagenu. Na neki način proširenje javnog prostora na vodu. Tako da smo pomislili da ove izložbe često imaju puno propagande finansirane od strane države, slika, slogana, ali bez pravog iskustva. Tako da kao i sa biciklom, ne pričamo o tome. Već možete sami probati. Kao i sa vodom, umesto da pričamo o njoj dopremićemo milion litara lučke vode iz Kopenhagena u Šangaj. Tako da Kinezi koji budu imali dovoljno hrabrosti mogu da zarone i osete koliko je čista.

Uglavnom zbog ovoga, mnogi prigovaraju da to ne zvuči veoma održivo da se voda dopremi iz Kopenhagena u Kinu. Ali u suštini, teretni brodovi plove puni robe od Kine ka Danskoj. I onda plove prazni nazad. Tako da često natovare vodu kao balast. Tako da možemo da dobijemo besplatan prevoz.

I u sredini ovog lučkog kupališta stavićemo pravu Malu Sirenu. Prava Sirena, u pravoj vodi, sa pravim biciklima. A dok ona ne bude bila tu, pozvaćemo kineskog umetnika da je reinterpretira. Arhitektura paviljona je vrsta spirale koju čine izložba i bicikli. Kada dođete do izložbe, videđete Sirenu i bazen. Prošetaćete unaokolo, i probađete da pronađete bicikl na krovu, popeti se na njega, i nastaviti sa obilaskom ostatka izložbe.

Tako da kad smo zaista pobeili na konkursu morali smo da napraivmo izložbu u Kini da predstavimo svoj projekat. I, na naše iznenađenje, dobili smo jedan od naših panela nazad sa ispavkama od strane kineske državne cenzure. Prva zamerka, mapa Kine nije prikazivala Tajvan. To je veoma ozbiljno političko pitanje u Kini. Dodaćemo je. Druga stvar, uporedili smo labuda sa zmajem. A kineska vlast je rekla: ''Predlažemo promenu u pandu.'' (Smeh) (Aplauz)

Kada je obelodanjeno u Danskoj da ćemo mi zaista da izmestimo naš nacionalni spomenik, Nacionalna Narodna Stranka je protestovala. Pokušali su da proguraju zakon koji zabranjuje premeštanje Sirene. Tako sam po prvi put bio pozvan da govorim pred Nacionalnim Parlamentom. To je bilo veoma interesantno jer je ujutru od devet do jedanaest raspravljano o paketu mera za oporavak ekonomije i koliko milijardi treba investirati da bi se ona spasila. I onda su u 11 časova prestali da diskutuju o tim trivijalnim pitanjima. i od jedanaest do jedan raspravljali su da li da se Sirena šalje u Kinu. (Smeh) (Aplauz)

Ali da zaključimo, ukoliko želite da vidite Sirenu između maja i decembra iduće godine, nemojte dolaziti u Kopenhagen. Jer će ona biti u Šangaju. Ako ipak dođete u Kopenhagen verovatno ćete videti instalaciju Aj Vejveja, kineskog umetnika. Ali ako kineska vlada bude intervenisala, možda to bude čak i panda. (Smeh)

Druga priča koju bih voleo da vam ispričam je, u stvari počinje u mojoj sopstvenoj kući. Ovo je moj stan. Ovo je pogled iz moga stana. Preko neke vrste reljefa od trouglastih terasa. koje je naš klijent nazvao 'Leonardo di Kaprio balkoni'. I oni formiraju neku vrstu vertikalnog dvorišta. Gde, po sunčanom danu, možete upoznati sve svoje susede u vertikalnom radijusu od 10 metara. Kuća je neka vrsta dekonstruisanog pravougaonog bloka. On je isečen u cik-cak kako bi se osiguralo da svi stanovi imaju direktan pogled na okruženje a ne jedni na druge.

Donedavno, ovo je bio pogled iz mog stana. Dok naš klijent nije kupio susednu parcelu. I rekao da hoće da izgradi stambeni blok i veliki parking. A mi smo pomislili, zašto ne bi, umesto tradicionalnog bloka stanova, koji gledaju pravo na veliki dosadni parking, zašto ne bi pretvorili sve stanove u potkrovlja, i stavili ih na podijum od automobila.

I pošto je Kopenhagen potpuno ravan, ako hoćete lepu južnu padinu sa pogledom, morate sami da je napravite. Onda smo nekako isekli volumen, kako ne bi blokirali pogled iz mog stana. (Smeh) I parking u suštini okupira donji prostor ispod stanova.

A gore na suncu, imate jedan sloj stanova, koji kombinuju sve prednosti života na periferiji, kao što su kuća sa baštom sa pogledom na grad, i neka vrsta guste urbane lokacije. Ovo je naš prvi arhitektonski model. Ovo je snimak iz vazduha snimljen prošlog leta. I u suštini, stanovi pokrivaju parking. Njima se prilazi preko dijagonalnog lifta. Koji je zapravo standardni proizvod u Švajcarskoj. Jer u Švajcarskoj imaju prirodnu potrebu za dijagonalnim liftovima. (Smeh)

A fasadu parkinga smo hteli da učinimo prirodno ventilirajućom. Tako da smo morali da je perforiramo. I otkirli smo da kontrolisanjem dimenzija otvora možemo pretvoriti celu fasadu u ogromnu, prirodno ventiliranu rasterizovanu sliku i, obzirom da smo od samog starta projekat nazvali 'Planina', angažovali smo japanskog fotografa Himalaja koji nam je dao ovu prelepu fotografiju Maunt Everesta, koja je celu zgradu pretvorila u umetničko delo od 3,000 kvardatnih metara. (Aplauz)

Tako da ako se vratite na parking, u hodnike, to je kao da putujete iz paralelnog sveta sačinjenog od automobila i boja, u neku vrstu urbane oaze okrenute prema jugu. Drvo se iz vašeg stana produžava napolje, postajući fasada. A ako gledate još dalje, pretvara se u zelenu baštu. I sva voda koja padne na "Planinu" se akumulira. I postoji automatizovani sistem navodnjavanja koji osigurava da će se ovaj predeo od bašti za godinu ili dve tranformisati u ostatke kambodžanskog hrama, potpuno pokrivene zelenilom.

Tako da je "Planina", naš prvi izgrađeni primer nečega što mi želimo da zovemo arhitektonska alhemija. Ideja da možete zaista napraviti, ako ne zlato onda bar nešto bolje mešajući tradicionalne sastojke, kao što su normalni stanovi i normalan parking, i, u ovom slučaju, ponuditi ljudima priliku da ne moraju da biraju između života sa baštom i života u gradu. Mogu imati i jedno i drugo.

Arhitekti je veoma teško da napravi čvrst plan. Ne možete samo reći da želite da napravite održivi grad u centralnoj Aziji. Jer zapravo ne dobijate tako poslove. Morate se uvek prilagođavati i improvizovati prema prilikama i slučajnostima na koje ćete naići, i konstantnim promenama u svetu.

Jedan poslednji primer je skorašnji konkurs na kome smo pobedili prošlog leta za projekat nordijske nacionalne banke. Ovo je bio direktor banke dok se još smešio. (Smeh) Bila je u centru glavnog grada, tako da smo bili veoma uzbuđeni. Nazalost, to je bila nacionalna banka Islanda.

U to vreme smo imali posetu ministar iz Azerbejdžana je došao u našu kancelariju. Odveli smo ga da vidi "Planinu". I on je bio veoma ushićen idejom da možete zaista praviti planine arhitekturom. Jer je Azerbejdžan poznat kao Alpi Centralne Azije. Tako da nas je pitao možemo li da zamislimo urbanistički plan na ostrvu izvan glavnog grada koji bi oponašao siluetu sedam najvažnijih planina Azerbejdžana.

Tako da smo prihvatili taj posao. I napravili smo jedan mali film koji bih voleo da vam prikažem. Mi često pravimo male filmove. I uvek se svađamo oko muzike. Ali u ovom slučaju je bilo veoma jednostavno odabrati pesmu. Baku je u sustini zaliv u obliku polumeseca koji gleda na ostrvo Zira, ostrvo koje je predmet našeg plana. Skoro kao dijagram njihove zastave. I naša glavna ideja je bila da semplujemo sedam najvažnijih planina topografije Azerbejdžana. I reinpretiramo ih u urbanim i arhitektonskim strukturama, koje naseljavaju ljudi. Onda ćemo postaviti ove planine na ostrvo, tako da okružuju ovu nekakvu centralnu zelenu dolinu. Skoro kao Central park.

I ono što celu stvar čini zanimljivom je da je ovo ostrvo trenutno samo pustinja. Nema vegetacije. Nema vode. Nema energije, nema resursa. Tako da smo mi zapravo celo ostrvo dizajnirali kao jedinstveni ekosistem, koristeći energiju vetra za pokretanje postrojenja za desalinizaciju, i termičke karakteristike vode za grejanje i hlađenje objekata. I sva suvišna otpadna voda se organski filtrira kroz zelenilo, postepeno pretvarajući pustinjsko ostrvo u zeleni, bujni pejzaž.

Tako da možete reći da urbani razvoj do koga obično dolazi na račun prirode, u ovom slučaju zapravo stvara prirodu. I zgrade, one ne samo da evociraju oblike planina. One takođe i funkcionišu kao planine. One prave zavetrinu. One akumuliraju solarnu energiju. One akumuliraju vodu. Tako da one zapravo transformišu celo ostrvo u jedinstveni ekosistem.

Tako da smo nedavno prezentovali urbanistički plan. I bio je odobren. I ovog leta pocinjemo sa izradom izvođačkog projekta za prve dve planine, na nečemu što će biti prvo ostrvo bez prekomerne emisije ugljenikovih okdsida u Centralnoj Aziji. (Aplauz) Da, možda da zaokružimo. Na neki način možete videti kako je "Planina" u Kopenhagenu na neki način evoluirala u "Sedam Vrhova" u Azerbejdžanu. Sa malo sreće i malo više evolucije možda će za 10 godina to biti "Pet Planina" na Marsu. Hvala Vam. (Aplauz)