Bou Loto i Ejmi O'Tul (Beau Lotto + Amy O'Toole): Nauka je za svakoga, uključujući i decu

Ova igra je jako jednostavna. Sve što treba da uradite je da čitate šta vidite. U redu? Brojaću vam, tako da možemo čitati svi zajedno.

Jedan, dva, tri. Publika: Možete li ovo pročitati?

Bl: Odlično. A ovo? Jedan, dva, tri. Publika: Ne čitate ovo.

BL. U redu. Jedan, dva, tri. Možda da ste Portugalci. A ovo? Jedan, dva, tri.

Publika: Šta čitate?

BL: Šta čitate? Ovde nema reči. Rekao sam da čitate šta vidite, zar ne? Doslovno piše: "Wat ar ou rea in?" Zar ne? To ste trebali reći. Zašto je to tako?

Zato što se moć opažanja zasniva na našem iskustvu. Mozak uzima beskorisne informacije i daje im značaj, što znači da nikada ne vidimo ono što postoji, nikad ne vidimo informaciju, samo vidimo ono što nam je bilo korisno u prošlosti. Što znači, govoreći o moći opažanja, mi smo kao ova žaba. (Smeh) Dobija informaciju i ponaša se na način koji joj je koristan. (Smeh)

(Video) Čovek: Au! Au! (Smeh) (Aplauz)

BL: I ponekad, kada stvari ne idu onako kako bismo želeli, uznemirimo se, zar ne? Ali razgovaramo o moći opažanja i moć opažanja opravdava sve što mislimo, znamo, verujemo, naše želje, snove, odeću koju nosimo, zaljubljivanje, sve počinje opažanjem. Ako je moć opažanja utemeljena u našoj prošlosti, znači da odgovaramo samo na osnovu onoga što smo radili pre. Ali ustvari, to je ogroman problem, jer kako onda da ikada gledamo drugačije?

Sada ću vam ispričati priču o gledanju na drugačiji način, i sva opažanja počinu na isti način. Počinju pitanjem. Problem sa pitanjima je to što ona stvaraju nesigurnost. Nesigurnost je loša. Evolucijski je jako loša stvar. Ako niste sigurni da je to grabljivac, prekasno je. Zar ne? (Smeh) Čak je i morska bolest posledica nesigurnosti. Kada ste na brodu, vaše unutrašnje uho vam govori da se krećete. Vaše oči, zato što se kreću zajedno sa brodom, kažu vam da stojite. Vaš mozak se razboli zato što ne može da se nosi sa nesigurnošću. Pitanje "zašto?" je jedna od najopasnijih stvari koje možete uraditi, zato što stvara nesigurnost. Ali ipak, ironično je što je jedini način da uradimo nešto novo taj da zakoračimo u nepoznato. Kako možemo ikada da uradimo nešto novo? Na sreću, evolucija nam je dala odgovor. I omogućuje nam da govorimo i o najtežim pitanjima. Najbolja pitanja su ona koja stvaraju najviše nesigurnosti. To su ona koja preispituju stvari koje mislimo da već znamo. Lako je postavljati pitanja o nastanku života ili šta se nalazi izvan poznatog svemira, ali preispitivanje stvari koje mislimo da već znamo je zapravo koračanje u nepoznato.

Šta je evolucijski odgovor na problem nesigurnosti? To je igranje. Igranje nije jednostavna stvar. Profesionalci u igranju vam kažu da je to u stvari način života. Igranje je jedno od jedinih ljudskih napora gde se nesigurnost podstiče. Nesigurnost donosi zabavu u igranje. Prilagođava se promenama, otvara mogućnosti i kooperativno je. To je način na koji se međusobno zbližavamo i suštinski je motivator. To znači da se igramo da bismo se igrali. Igranje je samo sebi nagrada.

Ako pogledate ovih 5 načina postojanja, to su iste stvari koje su vam potrebne kako biste bili dobar naučnik. Nauka nije definisana pravilima na papiru. Ona je u stvari način razmišljanja i to je istina za sve kreativne stvari. Ako dodate pravila igranju, dobijete igru. To je u stvari suština eksperimenta.

Naoružani ovim dvema idejama, da je nauka način razmišljanja i da su eksperimenti igre, pitali smo, da li bilo ko može postati naučnik? Koga bolje da pitamo nego 25 dece 8-10 godina? Oni su profesionalci u igranju. Svoje istraživanje sam odveo u malu školu u Devonu, cilj je bio ne samo da nateramo decu da gledaju na nauku drugačije, već i da kroz proces nauke, gledaju i na sebe drugačije.

Prvi korak je da postavimo pitanje.

Moram napomenuti da nismo dobili novčana sredstva za istraživanje jer su naučnici smatrali da mala deca ne mogu doprineti nauci, što su potvrdili i učitelji. Ali mi smo to učinili bez obzira na sve.

Ovo su neka od pitanja, smanjio sam ih da ih ne morate čitati. Poenta je da 5 pitanja koja su deca smislila su ustvari osnova naučnih članaka poslednjih 5 do 15 godina. Oni su postavljali pitanja koja su bila bitna naučnicima.

Želeo bih sada da podelim binu sa posebnim gostom. Ona je bila jedna od mladih ljudi koji su bili uključeni u istraživanje i ona je jedna od najmlađih autora naučnih članaka na svetu. Ona će, sada kada se popne na binu, biti najmlađi govornik na TED-u do sada. Nauka i postavljanje pitanja je stvar hrabrosti. Ona je oličenje hrabrosti, zato što će sada ustati i i govoriti pred svima vama. Ejmi, molim te pridruži mi se. (Aplauz) (Aplauz) Ejmi će mi pomoći da vam ispričam priču o projektu Blekaton pčela, ali prvo će vam reći o pitanjima koja su oni smislili. Izvoli, Ejmi.

Ejmi O'Tul: Hvala Bou. Mislili smo da je lako pronaći vezu između ljudi i majmuna u našem načinu razmišljanja, zato što smo slični. Ali mi smo se pitali da li je moguće pronaći vezu i sa drugim životinjama. Bilo bi zapanjujuće kada bi ljudi i pčele razmišljali na isti način, jer su toliko različite od nas. Pitali smo se da li bi ljudi i pčele rešavali složene probleme na isti način. Ustvari smo hteli saznati da li se i pčele mogu prilagoditi novim situacijama koristeći prethodno naučena pravila i uslove. Šta ako pčele razmišljaju kao i mi? Bilo bi to zapanjujuće, s obzirom da govorimo o insektu sa samo milion moždanih ćelija. Ipak ima smisla da je tako, jer pčele, kao i mi, mogu prepoznati dobar cvet bez obzira na doba dana, svetlo, vreme ili ugao iz kojeg prilaze cvetu. (Aplauz)

BL: Sledeći korak je bio da stvorimo eksperiment, koji je igra. Deca su napravila ovaj eksperiment, zapravo igru, pa Ejmi, možeš li nam reći kakva je to igra bila i kakvu ste zagonetku postavili pčelama?

AO: Zagonetka koju smo smislili je bila ako-onda pravilo. Postavili smo zadatak pčelama da nauče ne samo da odu do cveta sa određenom bojom, nego do cveta sa određenom bojom kada je ona u određenom uzorku. Bile su nagrađivane samo kada su otišle do žutih cvetova ako su žuti cvetovi bili okruženi plavim ili ako su plavi cvetovi bili okruženi žutim. Postoji određen broj pravila koji pčele mogu naučiti da reše ovaj zadatak. Zanimljivo pitanje je, koja su to? Ono što je bilo posebno zanimljivo jeste to što Bou i mi nismo znali da li će ova ideja uroditi plodom. Bila je potpuno nova i niko je nikada nije probao, uključujući odrasle. (Smeh)

BL: Uključujući učitelje i to je bilo jako teško za učitelje. Lako je kada naučnik uđe i nema pojma o tome šta radi, zato što je to ono što mi radimo u laboratoriji, ali za učitelja nije lako da ne zna šta će se dogoditi na kraju - dobar deo zasluga ide Dejvu Strudviku, koji je bio saradnik na ovom projektu. Neću da ulazim u sve detalje vezane za istraživanje zato što ih možete i sami pročitati, sledeći korak je posmatranje. Ovo su neki od učenika koji su vršili posmatranje. Sakupljaju podatke o letu pčela.

(Video) Dejv Strudvik: Ono što ćemo uraditi sledeće je... Učenik: 5C.

Dejv Strudvik: Da li još uvek ide tamo? Učenik: Da.

Dejv Strudvik: Vodiš računa o putanji svake pčele. Učenik: Henri, možeš li mi pomoći?

BL: "Možeš li mi pomoći, Henri?" Koji dobar naučnik to kaže?

Učenik: Eno ih dve gore. I tri ovde.

BL: Imamo naša zapažanja, imamo podatke. Rade jednostavnu matematiku, nalaze prosek itd. Sada želimo da podelimo naša zapažanja. To je sledeći korak. Sada ćemo da ih napišemo i pokušamo da objavimo članak. Moramo ga napisati. Naravno, odlazimo u kafić, zar ne? (Smeh) Leva je moja, u redu? (Smeh)

Ja im kažem da članak mora imati 4 dela: uvod, metode, ishod i diskusiju. Uvod nam govori koje je pitanje i zašto? Metode nam govore šta smo radili. Ishod govori o rezultatu zapažanja. A diskusija je... koga briga. Je l' tako? To je osnova naučnog članka. (Smeh)

Deca mi govore reči, ja ih sastavljam što znači da je članak u stvari pisan dečijim rečima. Nisam ga ja pisao. Pisali su ga Ejmi i ostali učenici u razredu. Kao posledica toga, članak počinje: "Nekada davno... " U delu o ishodu stoji: "Faza treninga, zagonetka... ta ta taaaaaa" (Smeh) U delu o metodama piše: "Zatim stavimo pčele u frižider (i napravili pitu od pčela) ", smajli. (Smeh) Ovo je naučni članak. Pokušaćemo da ga objavimo. Ovo je naslovna strana. Imamo mnogo autora. Oni podebljani imaju 8-10 godina. Prvi autor je Blekaton osnovna škola, zato što da je ikada bila spomenuta, bilo bi to kao "Blekaton et al", a ne posebno. Poslali smo članak novinama sa javnim pristupom i odgovor, između ostalog, kaže: "Bojimo se da članak, na mnogo načina, ne podleže potrebnim kriterijumima". (Smeh) Drugim rečima, počinje sa "nekada davno", brojke su obojene itd. (Smeh)

Odlučili smo da ga kritički ocenimo. Poslao sam ga Dejlu Purvisu, koji radi u Nacionaloj akademiji nauke, jedan je od vodećih neuronaučnika u svetu, i on je rekao: "Ovo je jedan od najoriginalnijih članaka koje sam ikada pročitao" - (Smeh) - "i zasigurno zaslužuje široku publiku". Leri Maloni, ekspert u oftalmologiji, rekao je: "Članak je odličan. Rad bi bio objavljen da su ga uradili odrasli."

I šta smo sledeće uradili? Poslali smo ga nazad uredniku. Oni su rekli: "Ne". Pitali smo Lerija i Natali Hempel da napišu tumačenje istraživanja za naučnike, stavljajući napomene i poslali smo ga u časopis Biology Letters. I tamo ga je pregledalo 5 nezavisnih sudija i objavljen je. Ok? (Aplauz) (Aplauz)

Bilo je potrebno 4 meseca za istraživanje, a 2 godine da ga objavimo. (Smeh) Tipična nauka, zar ne? To čini Ejmi i njene prijatelje najmlađim autorima naučnih članaka na svetu. Kakav je bio odgovor? Članak je objavljen 2 dana pre Božića, preuzet je 30.000 puta u prvom danu. Bio je "Izbor urednika" u Science, koji je najbolji naučni časopis. Moguće mu je besplatno pristupiti preko Biology Letters. To je jedini članak ovog časopisa kojem će biti moguće besplatno pristupiti. Prošle godine, bio je drugi po broju reuzimanja od članaka u Biology Letters i dobili smo povratnu informaciju ne samo od naučnika nego i učitelja i šire javnosti takođe. Pročitaću jedan odgovor.

"Pročitao sam Blekaton pčele". Nemam prave reči da izrazim svoja trenutna osećanja. To što ste vi uradili je realno, istinito i zapanjujuće. Radoznalost, interes, bezazlenost i predanost su osnovne i najvažnije stvari u nauci. Ko drugi ima ove kvalitete više od dece? Molim vas čestitajte vašem timu dece u moje ime."

Želim da završim sa fizičkom metaforom. Da li to mogu uraditi na Vama? Oh, 'ajde.. Da, da. Okej. U nauci morate rizikovati, a ovo je neverovatan rizik, zar ne? (Smeh) Za mene, ne za njega. Ovo smo uradili samo jednom pre. (Smeh) Da li volite tehnologiju?

Šimon Šoken: Da, ali volim i sebe.

BL: Ovo je sažetak tehnologije. U redu. Sada... (Smeh) U redu. (Smeh)

Sada ćemo da napravimo malu demonstraciju. Morate zatvoriti oči i uperiti prstom gde me čujete kako pljeskam. U redu?

(Pljesak)

(Pljesak)

U redu, šta ako svi tamo počnu da viču. Jedan, dva, tri...

Publika: (Vikanje) (Smeh)

(Vikanje) (Smeh)

Odlično. Sada, otvorite oči. Uradićemo ovo još jednom. Svi tamo počnite vikati. (Vikanje) Odakle dolazi zvuk? (Smeh) (Aplauz)

Hvala Vam. (Aplauz)

Koji je smisao ovoga? Cilj je u tome šta nam nauka donosi. Idemo kroz život odgovarajući na određeni način, ali ako ikada želimo uraditi nešto drugačije, moramo zakoračiti u nepoznato. Kada je otvorio oči, video je svet na drugačiji način. To je ono što nam nauka pruža. Pruža nam mogućnost da zakoračimo u nepoznato kroz igru.

Smatram da pravo naučno obrazovanje treba da bude o davanju glasa ljudima i omogućavanju da taj glas upotrebe, tako da sam pitao Ejmi da bude poslednji glas u ovoj kratkoj priči. Dakle, Ejmi?

AO: Ovaj projekat je bio jako uzbudljiv za mene, jer je uveo proces otkrića u život i pokazao mi da bilo ko i stvarno mislim bilo ko, ima potencijal da otkrije nešto novo i da malo pitanje može odvesti u veliko otkriće. Menjanje načina razmišljanja neke osobe može biti lako ili teško. Sve zavisi od ljudskog viđenja te promene. Ali menjanje načina na koji sam ja razmišljala o nauci je bilo iznenađujuće lako. Jednom kada smo odigrali igre i počeli razmišljati o zadatku, uvidela sam da nauka nije samo dosadan predmet i da bilo ko može otkriti nešto novo. Potrebna vam je samo prilika. Moja prilika je došla u obliku Boa i projekta Blekaton pčela.

Hvala. BL: Hvala tebi. (Aplauz)

(Aplauz)