Арон Коблин (Aaron Koblin): Визуелизовање наше људскости на уметнички начин

Ја сматрам да нас подаци заправо могу учинити хуманијима. Скупљамо и стварамо разне врсте података о томе како живимо своје животе, и то нам омогућава да испричамо неке невероватне приче. Недавно је један паметни стручњак за теорију медија твитовао, "Култура 19. века је била дефинисана романом, култура 20. века је била дефинисана биоскопом, а култура 21.века ће бити дефинисана рачунарима." Ја верујем да ће се испоставити да је то тачно. Наше животе усмеравају подаци, и презентовање тих података даје нам прилику да направимо дивне анимације које причају сјајне приче. Показаћу вам неколико пројеката на којима радим током последњих неколико година и које одражавају наше животе и наше системе.

Ово је пројекат назван "Обрасци летова". То што видите је авионски саобраћај изнад Северне Америке током 24-часовног периода. Као што видите, све почиње да тамни, и видите да људи иду на спавање. После тога, видите на Западној обали авионе који лете преко, то су касни ноћни летови за Источну обалу. Видећете како се сви буде на Источној обали, што прате европски летови који стижу у горњем десном углу. Сви се крећу од Источне ка Западној обали. Видите Сан Франциско и Лос Анђелес како почињу да путују ка Хавајима у доњем левом углу.

Мислим да је једно рећи да постоји 140 000 авиона које у сваком тренутку надгледа савезна влада, а сасвим друго је сагледати динамику тог система. Oво је успорени филм са потпуно истим подацима, само сам означио бојама типове авиона, па можете видети разноликост авиона на небу изнад нас. Почео сам да правим ове филмове и да их стављам на Гуглове мапе, можете да зумирате и да видите појединачне аеродроме и обрасце који се на њима појављују. Овде можемо видети белу боју која представља мале висине, а веће висине су означене плавом бојом. И можете да зумирате. Ево да погледамо Атланту. Можете видети да је то важан трговачки аеродром, и да ту постоје разне врсте активности. Можете да промените приказ висина да буде за моделе и произвођаче. Видите опет, разноликост. Можете да кружите мишем наоколо и видите неке друге аеродроме и друге обрасце које они имају. Ево сад кружимо над Источном обалом. Можете видети нешто од хаоса који се дешава у Њујорку где контролори летења морају да се носе са свим тим важним аеродромима који су врло близу међусобно.

Ако сад брзо смањимо зумирање, поново видимо САД - Флорида је доле у десном углу. Идемо преко на Западну обалу, видите Сан Франциско и Лос Анђелес -- па велике зоне са саобраћајем малог интензитета изнад Неваде и Аризоне. А сад смо тамо доле у Ел-Еју и Лонг Бичу на дну. Почео сам да посматрам и различите опсеге, будући да можете да изаберете шта ћете одабрати од свих података. Ово је приказ полетања у односу на слетања. Можете видети на који начин се аеродроми мењају током времена. Видите како се појављују обрасци авиона који круже над аеродромом на дну екрана. Можете видети да ће, на крају, смерови кретања на аеродрому де се обрну

Ово је други пројекат на ком са радио са "Sensible Cities Lab"-ом на МИТ-у. То је визуелизација међународних комуникација. То је како Њујорк комуницира са другим међународним градовима. Поставили смо ово уживо, као глобус, у Музеју модерне уметности у Њујорку за изложбу "Дизајн еластичног ума". Примао је информације уживо, са кашњењем од 24 сата, и могли сте да видите променљив однос и неке демографске информације које се откривају из података мобилног оператера. Ово је још један пројекат на ком сам радио са "Sensible Cities Lab"-ом и са CurrentCity.org. То је визуелизација СМС порука које се шаљу у Амстердаму. Видите дневну плиму и осеку људи који шаљу СМС поруке из разних делова града, све док не дође новогодишње вече, кад сви кажу "Срећна Нова Година!"

(смех)

Ово је интерактивни алат који можете да померате наоколо и гледате различите делове града. Сад гледамо други догађај. Зове се Краљичин дан. И опет, добијате ову дневну плиму и осеку људи који шаљу СМС поруке из разних делова града. А онда видите људе који се скупљају у центру града да би славили вече пред празник, што се дешава тачно ту. Затим видите људе како славе током следећег дана. Можете да стопирате и идете напред-назад да би видели разне фазе.

А сада о нечему сасвим другачијем. Неки од вас ће можда препознати ово. То је машина Барона Волфганга фон Кемпелена за механички шах. То је невероватни робот који игра шах веома добро, уз само једну примедбу: то уопште није робот. Ту је, заправо, човек без ногу који седи у кутији и контролише шахисту. То је била инспирација за веб-сервис преко Амазона под називом Механички Турчин - назван по том лику. Заснива се на премиси да постоје неке ствари које су једноставне за људе, али заиста тешке за компјутере. Зато су направили овај веб-сервис и рекли су: "Сваки програмер може да напише део софтвера и да тако уђе у свест хиљада људи." Моја штреберска страна је помислила: "Вау, па то је дивно. Могу да уђем у свест хиљада људи". А моја друга штреберска страна је помислила: "То је ужасно. То је потпуно бизарно. Шта то значи за будућност човечанства, ако смо сви укључени у тај "борг" (из Звезданих стаза)?" Вероватно сам мало претерао. Али шта значи кад немамо контекст о томе на чему радимо, и само извршавамо те мале задатке?

Направио сам овај алат за цртање. Тражио сам од људи да нацртају овцу која гледа на лево. Рекао сам: "Платићу вам 2 цента за ваш труд". Почео сам да скупљам овце. Скупио сам много, много различитих оваца. Много оваца. Узео сам првих 10 000 оваца које сам сакупио, и ставио сам их на вебсајт под називом TheSheepMarket.com где можете купити збирке од 20 оваца. Не можете да изаберете појединачну овцу, али можете да купите један блок цртежа као један артикал. И одмах поред те мреже, можете видети, прелазећи преко било које појединачне овце, човечанство иза овог највећим делом механичког процеса. Мислим да је заиста интересантно посматрати људе како пролазе кроз овај креативни напор -- са чим сви можемо да се поистоветимо, са тим креативним процесом покушавања да се направи нешто ни из чега. Мислим да је било врло интересантно поставити човечанство наспрам ове мреже дистрибуиране навелико. Заиста је невероватно шта су неки људи радили.

Ево неколико статистичких података из овог пројекта. Приближна стопа прикупљања је 11 оваца на сат, што даје надницу од 69 центи на сат. Било је 662 одбијене овце које нису достигле "овцолике" критеријуме и избачене су из стада. (смех) Количина времена проведена у цртању је ишла од 4 секунде до 46 минута. То вам даје идеју о различитим врстама мотивације и посвећености. Било је 7 599 људи који су допринели овом пројекту, или било је толико јединствених ИП адреса -- па је то отприлике колико је људи учествовало. Али само један од тих 7 599 је рекао ово: "Зашто? Зашто радите ово?" (смех) Што ме је прилично изненадило. Очекивао сам да се људи питају: "Зашто сам нацртао овцу?" Мислим да је то питање сасвим на месту.

Има пуно разлога зашто сам изабрао овцу. Овце су прве животиње узгајане на механички обрађеним секундарним сировинама, прве које су селективно укрштане због разних особина, прве животиње које су клониране. Очигледно, ми сматрамо да овце увек иду за нама. Ево и ове референце у "Малом принцу" где наратор тражи од принца да нацрта овцу. Он црта овцу за овцом. А наратор се умири једино кад он нацрта кутију. И кад каже: "Није ствар у научном приказу овце. Ствар је у твојој интерпретацији и у томе да се уради нешто другачије." Мени се то свиђа.

Ово је видео клип из филма Чарлија Чаплина "Модерна времена" Приказује Чарлија Чаплина који се бави неким од главних промена током Индустријске револуције. Нема више обућара, али сада су ту људи који стављају ђонове на ципеле. Цела идеја односа човека према раду се много променила. Сматрао сам да би било занимљиво поделити овај клип на 16 делова и убацити то у Механичког Турчина са алатом за цртање. То је омогућило -- то што видите на левој страни оригиналног кадра, а са десне стране видите тај исти кадар који интерпретира 16-оро људи који немају појма шта то раде.

То је била инспирација за пројекат на којем сам радио са мојим пријатељем Такашијем Кавашимом. Одлучили смо да користимо Механичког Турчина баш за оно за шта је намењен, а то је прављење новца. Узели смо новчаницу од 100 долара и поделили је на 10 000 малецких комада, и убацили смо их у Механичког Турчина. Затражили смо од људи да нацртају то што виде. Али овде није било "овцоликих" критеријума. Ако би нацртали чича-глишу или смајлија, и то би ушло на новчаницу. Ово што сад видите је заправо приказ тога колико су добро радили оно што смо им тражили да ураде. Узели смо ове новчанице од 100 долара, и ставили смо их на сајт TenThousandsCents.com, где можете да претражујете и видите све појединачне уносе. А можете и да замените праву новчаницу од 100 долара за лажну и направите донацију за "Пројекат лаптоп од 100 долара", која је сад позната и као "Један лаптоп по детету". Ово поново показује све различите уносе. Видите да су неки људи правили дивне тачкасте слике, као што је ова на врху -- провели су много времена правећи реалистичне верзије. А други су цртали чича-глише или смајлије. Овде на десној страни у средини видите овог једног лика који пише "$0.01!!! Заиста?" То је све што ми плаћате за ово?

(смех)

Последњи пројекат са Механичким Турчином о којем ћу говорити се зове "Бицикл направљен за 2000". То је сарадња са мојим пријатељем Данијелом Масијем. Препознаћете ову двојицу људи. То су Макс Метјуз и Џон Кели из Бел лабораторија у 60-тим, где су направили песму "Daisy Bell", што је био први певајући компјутер на свету. Препознаћете је из "2001: Одисеја у свемиру." Кад ХАЛ умире на крају филма, почиње да пева ту песму, као референцу на то када су компјутери постали хумани. Ми смо ресинтетизовали ову песму. Ево како је то звучало. Разбили смо све појединачне ноте у певању, као и фонеме.

Дејзи Бел: ♫ Дејзи, Дејзи ... ♫

АК: Узели смо све ове појединачне делове, и убацили их у нови унос у Турчину. Ево како би изгледало кад бисте отишли на сајт. Укуцате свој код, али прво испробате свој микрофон. Добићете једноставан аудио клип. (ТУУУ) А затим треба да дате све од себе да то репродукујете својим гласом. После прегледа и потврде да је то оно што хоћете да шаљете, можете да унесете то у Механичког Турчина без другог контекста. Ово је први резултат који смо добили из првог сета уноса.

Снимак: ♫ Дејзи, Дејзи ♫ ♫ Одговори ми ти ♫ ♫ Ево лудим ♫ ♫ од љубави ка теби ♫ ♫ Неће нам бити скупа свадба ♫ ♫ немам пара за кола ♫ ♫ Али ти ћеш бити баш слатка ♫ ♫ и на бициклу за двоје ♫

АК: Џејмс Суровијеки има идеју о мудрости гомиле, која каже да је велика група људи паметнија од било ког појединца. Хтели смо да видимо да ли то важи за прављење музике путем сарадње и дељења где нико нема идеју шта је то на чему раде. Ако одете на BicycleBuiltforTwoThousand.com можете и чути како све то заједно звучи. Жао ми је због овога.

(Бука)

Рефрен: ♫ Дејзи, Дејзи ♫ ♫ Одговори ми ти ♫ ♫ Ево лудим ♫ ♫ од љубави ка теби ♫ ♫ Неће нам бити скупа свадба ♫ ♫ Немам пара за кола ♫ ♫ Али ти ћеш бити баш слатка ♫ ♫ и на бициклу за двоје ♫

АК: Да се само кратко вратимо уназад док сам био студент на УКЛА (Универзитет у Калифорнији), радио сам на месту под називом Центар за откривање интегралних мрежа. Писао сам софтвер за визуелизацију ласерских скенера. У принципу о кретању кроз 3D простор. То је видео редитељ у Лос Анђелесу, Џејмс Фрост и рекао је "Чекај мало. Хоћеш да кажеш да можемо да снимимо музички видео, а да и не користимо видео?" И тачно то смо и урадили. Направили смо музички видео за један од мојих омиљених бендова, Radiohead. Мислим да је мој омиљени део овог пројекта било не само снимање видеа са ласерима, већ и то што смо омогућили слободан приступ, и објавили смо га као Гугл код пројекат, где људи могу да "скину" податке и део изворног кода да би направили своје сопствене верзије. Људи су правили фантастичне ствари. Ово су моја два омиљена: Том Јорк (певач Radiohead-a) од прибадача и од ЛЕГО коцкица Постоји канал на Јутјубу на који људи стављају врло занимљив садржај. И још скорије, неко је чак направио 3D штампу главе Тома Јорка што је помало језиво, али прилично кул.

И тако кад сви праве тако фантастичне ствари и заправо и схватају на чему то раде, јако ме је занимало да пробамо са сарадничким пројектом на ком би људи радили заједно да нешто направе. Нашао сам се са редитељем музичких спотова - Крисом Милком. И почели смо да се поигравамо идејама о сарадничком пројекту за музички спот. Али, знали смо да нам заиста треба права особа неко око кога бисмо се окупили и за кога бисмо то правили. Зато смо оставили ту идеју да одстоји неколико месеци. А он је на крају разговарао са Риком Рубином, који је завршавао последњи албум Џонија Кеша под називом "Нема гроба". Речи насловне песме су "Нема гроба да задржи мој леш". Помислили смо да је то савршен пројекат да буде и сараднички и комеморативни и виртуелно ускрснуће Џонија Кеша.

Тако сам се удружио са добрим пријатељем Рикардом Кабејом, тј. г-дин Дубом који је много бољи програмер од мене, и он је направио овај фантастични Флеш-алат за цртање. Као што знате, анимација је серија слика. Пустили смо заједно више архивских снимака Џонија Кеша, брзином од 8 фрејмова у секунди, а допустили смо да свако може да нацрта један фрејм који би онда био убачен у овај музички видео који се динамично мења. Немам времена да вам сад пустим целу ту ствар, али желим да вам покажемо два кратка клипа. Један је почетак музичког видеа. А затим следи кратак клип са људима који су већ учествовали на пројекту и о томе укратко причају.

(Музика)

(Видео) Џони Кеш: ♫ Нема гроба ♫ ♫ да задржи мој леш♫ ♫ Нема гроба ♫ ♫ да задржи мој леш♫ ♫ Кад чујем звук трубе ♫ ♫ Изјахаћу право из гроба ♫ ♫ Нема гроба ♫ ♫ да задржи мој леш ♫

(Аплауз)

AK: Нема бољег начина да се ода пошта човеку од тога да се направи нешто за неку његову песму.

Сарадник: Био сам јако тужан кад је умро. И мислио сам да би било дивно, било би веома лепо да некако допринесем успомени на њега.

Сарадник 2: Заиста је могуће да овај његов последњи снимак буде права, жива успомена на њега.

Сарадник 3: Јер сви фрејмови које су нацртали обожаваоци, сваки појединачни кадар, носи врло снажно осећање.

Сарадник 4: Видео сам сваког од Јапана, Венецуеле, до САД-а и Ноксвила у Тенесију.

Сарадник 5: Колико год да се разликује од кадра до кадра, ипак је веома лично. Сарадник 6: Гледајући овај видео у соби, видео сам себе како не схватам поенту на почетку свега тога. И само сам решавао проблеме, док те моје малецке битке којима сам се бавио нису све почеле саме да се решавају. Заправо можете видети тренутак кад схватам шта то радим, много светла и таме улази у то. А на неки чудан начин, то је оно што ми се у ствари и свиђа у музици Џонија Кеша. То је укупни збир његовог живота, све ствари које су се десиле -- лоше ствари, добре ствари. Чујете нечији живот.

АК: Ако одете на вебсајт JohnnyCashProject.com, видећете видео који иде изнад. А испод њега су сви појединачни кадрови које су људи слали за пројекат. Тако да ово уопште није завршено, то је пројекат који траје, на којем људи могу наставити да сарађују. Ако пређете мишем преко било које поједине сличице, видећете особу која је нацртала ту сличицу и локацију те особе. Ако нађете кадар који вас занима, можете да кликнете на то и да отворите инфо-панел где можете да оцените тај кадар, што му омогућава да избије на врх. А можете видети и како је цртан. И опет, можете добити плејбек и лични допринос. Шта више, ту је написано и име уметника, локација, колико дуго су цртали тај кадар. Можете изабрати и стил. Овај има таг "Апстрактно". Али има и много других стилова. Можете да сортирате на више различитих начина. Можете рећи: "Хоћу да видим поинтилистичку верзију или цртеж или реалистичну верзију." Ово је опет, апстрактна верзија, која се завршава помало лудо.

И последњи пројекат о коме бих говорио је још једна сарадња са Крисом Милком која се зове "Центар дивљине." То је онлајн музички видео за бенд Arcade Fire. Крис и ја смо били стварно запањени потенцијалом који имају данашњи веб претраживачи, где имате HTML5 аудио и видео и моћ JavaScript-а да невероватно брзо направи слику. Хтели смо да прогурамо идеју о музичком клипу намењеном за Веб ван 4х3 или 16х9 прозора да покушамо да направимо да се одиграва преко целог екрана. Али најважније је, мислим, што смо заиста хтели да направимо другачије искуство од Џони Кеш пројекта, где је била мала група људи која проводи много времена да допринесе нешто за све. А шта ако бисмо имали врло мали степен посвећености, али да се добија нешто јединствено за сваку особу која учествује?

Пројекат почиње тако што вам се тражи да унесете адресу куће у којој сте одрасли. И укуцате адресу -- а програм направи музички видео специјално за вас, убацујући Гуглове мапе и слике са "Streetview-а" у то цело дешавање. Ово би требало да се гледа код куће где ви треба да укуцате сопствену адресу, али пустићу вам мали увод о томе шта можете очекивати.

(Видео) Вин Батлер: ♫ Сад нам се брзо мењају животи ♫ ♫ Сад нам се брзо мењају животи ♫ ♫ Надам се да нешто чисто може да траје ♫ ♫ Надам се да нешто чисто може да траје ♫ ♫ Оо, некад смо чекали ♫ ♫ Оо, некад смо чекали ♫ ♫ Оо, некад смо чекали ♫ ♫ Понекад није ни стигло ♫ ♫ Понекад није ни стигло ♫ ♫ И даље се креће кроз бол ♫ ♫ Некад смо чекали на то ♫ ♫ Некад смо чекали на то ♫ ♫ Некад смо чекали на то ♫

АК: Мислим да, ако треба једну ствар издвојити из мог данашњег говора, то је да интеракција може бити моћно средство нарације. И како скупљамо више и више личних и друштвено важних података, добијамо могућност, можда чак и обавезу, да одржимо људскост и да испричамо неке невероватне приче истражујући и сарађујући при томе.

Много вам хвала.

(Аплауз)