Return to the talk Return to talk

Transcript

Select language

Translated by Ivana Korom
Reviewed by Mile Živković

0:11 Недавно сам се пензионисао из калифорнијске друмске патроле, после 23 године рада. Већи део тих година провео сам патролирајући јужним делом округа Марин, који укључује мост Голден Гејт. Тај мост је култна структура, широм света познат по прелепим погледима на Сан Франциско, Тихи океан и по инспиративној архитектури.

0:37 Нажалост, он је и магнет за самоубиство, као једно од места на свету која се за то највише користе. Мост Голден Гејт отворен је 1937. Главни грађевински инжењер, Џозеф Штраус, наводно је рекао: ”Мост је практично отпоран на самоубиство. Самоубиство са овог моста нити је практично нити вероватно.” Али од кад је отворен, преко 1600 људи је са њега скочило у смрт. Неки верују да ће вас путовање између два стуба пренети у другу димензију - тако се овај мост романтизује - да вас пад ослобађа свих брига и туга, а воде под њим ће прочистити вашу душу.

1:30 Али рећи ћу вам шта се стварно дешава када се мост користи као средство самоубиства. После слободног пада од 4-5 секунди, тело удара воду брзином од око 120 км/сат. Тај ударац разбија кости, од којих неке буше важне органе. Већина људи умре при удару. Они који не умру, обично беспомоћно плутају и потом се удаве. Мислим да они који размишљају о овом начину самоубиства не схватају колико је језива смрт са којом се суочавају. Ово је кабл. Осим око два торња, 70цм челика пружа се паралелно дуж моста. Овде већина људи стоји пре него што одузму себи живот. Говорим из искуства, када једном особа стане на ту жицу, у својим најцрњим тренуцима, веома је тешко вратити је. Ово сам усликао прошле године, док је ова млада жена разговарала са полицајцем о свом животу. Срећан сам да вам кажем да смо тог дана били успешни и вратили је преко ограде.

2:45 Када сам почео да радим на мосту нисмо имали никакву формалну обуку. Борили сте се да каналишете ове позиве. То није била контрауслуга само онима који размишљају о самоубиству, него и тим службеницима. Од тада смо много напредовали. Сада, ветерани овог посла и психолози обучавају нове службенике.

3:11 Ово је Џејсон Гарбер. Упознао сам га 22. јула прошле године када сам примио позив о потенцијалном извршиоцу самоубиства који седи на ивици близу средишњег дела. Одговорио сам и када сам стигао, посматрао сам Џејсона како разговара са службеником моста. Џејсон је имао само 32 године и долетео је овамо из Њу Џерзија. У ствари, долазио је два пута пре тога, из Њу Џерзија, како би са овог моста покушао самоубиство. После око сат времена разговора, Џејсон нас је упитао да ли знамо причу о Пандориној кутији. Присетите се грчке митологије, Зевс је направио Пандору и послао ју је на Земљу са кутијом, рекавши јој: ”Немој никада да је отвориш”. Једног дана, радозналост ју је савладала и Пандора је отворила кутију. Излетеле су куге, јади, свакаква зла против човека. Једина добра ствар у кутији била је нада. Џејсон нас је питао: ”Шта се дешава кад отворите кутију, а у њој нема наде?” Неколико тренутака је ћутао, потом се окренуо надесно и нестао. Овај љубазни, интелигентни младић из Њу Џерзија је управо извршио самоубиство.

4:43 Те вечери сам разговарао са његовим родитељима и претпостављам да сам звучао као да ми није добро, јер ме је следећег дана њихов породични рабин позвао да провери како сам. Замолили су га Џејсонови родитељи. Колатералне последице самоубиства утичу на толико много људи.

5:09 Постављам вам следећа питања: шта бисте урадили да члан ваше породице, пријатељ или вољена особа размишља о самоубиству? Шта бисте рекли? Да ли бисте знали шта да кажете? Из мог искуства, не ради се само о причању него о слушању. Слушајте да бисте разумели. Немојте се расправљати, окривљавати или рећи особи да знате како се осећа, јер вероватно не знате. Самим својим присуством можда ћете бити прекретница која им је потребна. Ако мислите да неко размишља о самоубиству, не плашите се да га суочите и поставите питање. Један од начина да их питате је овај: ”У сличним ситуацијама, други размишљају да одузму себи живот; да ли и ти имаш овакве мисли?” Директно суочавање ће им можда спасити живот и бити прекретница. Обратите пажњу и на следеће: безнадежност, веровање да су ствари ужасне и да никада неће бити боље; беспомоћност, веровање да ништа не можете да урадите; недавно повлачење из друштвеног живота; губитак интересовања за живот.

6:38 Овај говор сам осмислио тек пре пар дана и добио сам писмо од једне госпође, које бих волео да вам прочитам. Изгубила је сина 19. јануара ове године, а овај мејл ми је написала пре само пар дана, и уз њену дозволу и благослов ћу вам га прочитати.

7:08 ”Здраво, Кевине. Претпостављам да сте на TED конференцији. То је сигурно посебно искуство. Мислим да би требало да прошетам мостом овог викенда. Само сам желела да Вам се јавим. Надам се да ћете пренети поруку многима који ће отићи кући и пренети је пријатељима који ће је пренети даље. Још увек сам прилично затупљена, али примећујем тренутке у којима схватам да се Мајк неће вратити. 19. јануара је возио из Петалуме за Сан Франциско да гледа утакмицу са оцем. Никада није тамо стигао. Звала сам полицију Петалуме и те вечери пријавила да је нестао. Следећег јутра два полицајца су дошла код мене и рекла да је Мајков ауто на мосту. Сведок га је видео како скаче с моста у 13:58 претходног дана. Много Вам хвала што се залажете за оне који су можда привремено превише слаби да се заузму за себе. Ко се није осећао лоше, а не пати од праве менталне болести? Не би требало да тако лако може да се оконча. Моје молитве су уз Вашу борбу. МГГ, мост Голден Гејт, требало би да буде прелаз преко нашег дивног залива, а не гробље. Срећно ове недеље. Вики.”

8:47 Не могу да замислим колико јој је храбрости потребно да оде на мост и хода путем којим је њен син ишао тог дана, али и храбрости да настави.

9:01 Желим да вам представим човека ког сматрам за наду и храброст. 11. марта 2005. одговорио сам на позив о могућем извршиоцу самоубиства на тротоару близу северног стуба. Отишао сам тамо мотоциклом и видео овог човека, Кевина Бертију, како стоји на тротоару. Чим ме је угледао, прешао је са тротоара на ону малу цев која иде око стуба. Наредних сат и по времена слушао сам Кевина како говори о својој депресији и безнађу. Кевин је тог дана сам одлучио да се врати преко ограде и животу да још једну шансу. Када је прешао, честитао сам му. ”Ово је нови почетак, нови живот.” Али питао сам га: ”Шта Вас је навело да се вратите, и дате нади и животу још једну шансу?” Знате шта ми је рекао? Рекао је: ”Слушали сте. Пустили сте ме да говорим и само сте слушали.”

10:16 Убрзо после тог инцидента, добио сам писмо од његове мајке, имам га код себе и желим да вам га прочитам.

10:27 ”Драги господине Бригс, ништа неће избрисати догађаје од 11. марта али Ви сте један од разлога што је Кевин и даље са нама. Искрено верујем да је вапио за помоћи. Дијагностикована му је ментална болест за коју прима потребне лекове. Усвојила сам Кевина кад је имао само 6 месеци, потпуно несвесна било каквих наследних особина, али хвала богу, сада знамо. Кевин каже да је добро. Заиста смо захвални богу на Вама. Ваш искрени дужник, Нервела Бертија.” А на дну пише: ”ПС: Када сам те вечери посетила општу болницу Сан Франциска, Ви сте били наведени као пацијент. Човече, ала сам морала да разјашњавам.”

11:22 Данас, Кевин је пажљив отац и активан члан друштва. Отворено говори о догађајима тог дана и својој депресији у нади да ће његова прича испирисати друге.

11:38 Самоубиство није само нешто са чим сам се сусрео на послу. Оно је лично. Мој деда је извршио самоубиство тровањем. Тај чин, иако је скратио његов бол, ускратио ми је шансу да га упознам. То је оно што самоубиство чини. Већина оних који изврше или размишљају о самоубиству, не би помислила да повреди другу особу. Само желе да се њихов бол оконча. Ово се типично постиже на три начина: сном, дрогама или алкохолом и смрћу. Током каријере, одговорио сам и учествовао у стотинама позива због менталне болести или самоубиства у околини моста. Од тих случајева у које сам био директно укључен, изгубио сам само два, али то је два превише. Један је био Џејсон. Други је био човек са којим сам разговарао око сат времена. Током тог времена, три пута смо се руковали. Приликом последњег руковања погледао ме је и рекао: ”Кевине, жао ми је, али морам да идем.” И скочио је. Ужасно, потпуно ужасно.

13:02 Желим да вам кажем да већина људи са којима успоставимо контакт на мосту не изврши самоубиство. Поред тога, оних неколико који су скочили и преживели и који могу о томе да говоре, оних један или два процента, већина њих каже да, чим су се одвојили од те ограде, знали су да су погрешили и да желе да живе. Говорим људима да мост не повезује само Марин и Сан Франциско, него и људе. Та веза, тај мост који остварујемо је нешто чему би свако од нас требало да стреми. Самоубиство је могуће спречити. Постоји помоћ. Постоји нада.

13:58 Много вам хвала.

14:01 (Аплауз)