Return to the talk Return to talk

Transcript

Select language

Translated by Maja Budisin Lukin
Reviewed by Mile Živković

0:11 Ćao društvo. Čudno je što je neko upravo spomenuo MekGajvera jer sam ga obožavao, kada sam imao 7 godina zalepio sam viljušku za bušilicu i bio u fazonu: "Mama, odoh do restorana "Olive Garden"" I... (Buka bušilice) (Smeh) I stvarno je dobro radila. I urezala mi se u sećanje. Zvuči luckasto, ali mislio sam: "Svet funkcioniše na način koji se može menjati pa ga mogu menjati i sam bar u nekim detaljima." Moj odnos, naročito sa ljudskim tvorevinama bio je ovakav - kad je neko rekao da one rade baš tako, ja sam primećivao da to može i malo drugačije.

0:51 I dvadesetak godina kasnije nisam shvatao pravi učinak toga ali otišao sam u Kostariku i proveo neko vreme sa Guajmi starosedeocima. Oni su umeli da naprave šindru od lišća, krevete od drveća, i mogli su - gledao sam ženu koja je 3 dana ljuštila palmin list, uvijala je više njegovih tankih niti zajedno pretvarajući ih u deblje niti nalik kanapu i zatim ih je povezivala tkanjem. Tako se materijalizovala ova torba u ta 3 dana pred mojim očima, materijalizovao se način na koji svet funkcioniše u stvarnosti i počeo sam nekako da otkrivam i uviđam da je ta torba, ova odeća, trambulina kod vaše kuće, zarezač, sve što imate, napravljeno iz drveta ili kamena ili nečega iskopanog iz zemlje i zatim obrađenog, možda malo komplikovanije, ali ipak da je sve napravljeno na taj način.

1:48 Zato sam počeo da proučavam, ko donosi te odluke? Ko pravi te stvari? Kako ih prave? Šta nas sprečava da ih napravimo? Jer tako se stvarnost kreira. Počeo sam odmah. Bio sam na Masačusetskom tehnološkom institutu u radionici (MIT Media Lab) i proučavao sam stvaralački pokret i stvaraoce i kreativnost. Počeo sam u prirodi kao i Guajmi jer u njoj kao da je manje barijera.

2:10 Zato sam otišao u letnji kamp u Vermontu, "Not Back to School Camp", gde su oni koji ne idu u školu, spremni da probaju bilo šta. Pa sam rekao: "Hajdemo u šumu blizu potoka da samo nabacujemo nađeno, napravimo nešto, bilo šta, geometrijski oblik; od otpadaka na koje naletimo. Ništa nećemo poneti sa sobom." I u nekoliko minuta, jer je to vrlo lak zadatak za odrasle i tinejdžere, evo ga trougao napravljen u potoku, oblik hrastovog lista napravljen iz sitnog hrastovog lišća. List vezan za štap s vlati trave. Materijalnost, mesnatost, meso gljive iskorišćeno kao mogući stalak za različite stvari. A posle oko 45 min. dobijete zaista složene projekte kao što je lišće razvrstano po nijansama, dobijete nijansiranu boju u krugu, kao venac.

2:56 Tvorac ovoga je rekao: "Ovo je vatra. Tako to zovem."

3:01 Neko ga je upitao: "Kako ti je uspelo da zakačiš te štapove za drvo?"

3:05 A on kaže: "Ne znam, ali mogu da vam pokažem."

3:08 Kažem: "Opa, to je stvarno neverovatno. On ne zna, ali može da pokaže." Znači, njegove ruke i intuicija znaju, ali ponekad je naše znanje smetnja za nešto što bi moglo biti, naročito kada se radi o ljudskoj tvorevini, o svetu koji je čovek izgradio. Mislimo da već znamo kako nešto radi, pa ne možemo da zamislimo kako bi to još moglo raditi. Znamo kako bi trebalo da radi, pa ne možemo da pretpostavimo šta je sve moguće.

3:30 Deca s tim nemaju toliko problema, video sam to kod mog sina, dao sam mu ovu knjigu. Dobar sam hipi tata pa kažem: "Okej, učićeš se da voliš mesec. Ja ću ti dati delove za sastavljanje kaktusa, koji nisu pravolinijski, tako da je to sasvim okej." On u stvari ne zna šta bi s tim radio. Nisam mu pokazao. On je u fazonu da će ih malo premetati. To nije drukčije od štapova za tinejdžere u šumi. Samo ću pokušati da ih složim u oblik i da na njih nešto nabacim. I uskoro je dobio nekakav mehanizam kojim skoro lansirate i katapultirate stvari uokolo, pa nas angažuje da mu pomognemo.

4:11 I tada počinjem da se pitam kakav bismo pribor mogli dati odraslim ljudima koji previše znaju, da bi videli svet kao nešto što se da oblikovati i sebe kao aktera u menjanju svog svakodnevnog života. Zato što i najnapredniji naučnici u stvari samo guraju način na koji sam svet funkcioniše, guraju mogućnosti same materije, najnapredniji umetnici samo guraju medijum, i svaki komplikovaniji zadatak, kuvara, drvoseče ili podizanja dece - sve što je komplikovano - nosi nerešene probleme na samoj sredini i možete ga dobro obaviti samo ako kažete: "Okej, moraću promisliti ponovo. Ne marim što su olovke namenjene pisanju, upotrebiću ih drugačije."

4:53 Dozvolite mi da vam demonstriram. Ovo ovde je malo tzv. klavirsko kolo, a ovo je obična četkica za crtanje sa kojom sam ga spojio udarcem. (Pištanje) I uz malo kečapa.. - (muzičke note) - i onda mogu ovo... - (muzičke note) - (Smeh) (Aplauz)

5:22 I to je super, zar ne? Ipak nije baš to super. Super je šta se dešava kad ljudima date klavirsko kolo. Olovka nije samo olovka. Pogledajte šta ima u sredini. To je žica koja prolazi kroz sredinu i ne samo da je žica, ako uzmete klavirsko kolo, možete ga čiodom prikačiti za sredinu olovke, pa onda i žicu položite na papir i dobijete strujni protok unutar toga. I time u stvari hakujete olovku zabadanjem za malo klavirsko električno kolo.

5:56 A struja prolazi i kroz vaše telo. Zatim skinete malo klavirsko kolo s olovke. Možete napraviti jednu od ovih četkica u hodu. Spojte s vlaknima četkice, a vlakna su mokra, pa sprovode struju i telo sprovodi struju, a koža je odlična podloga za slikanje i onda možete početi svuda da se kačite čak i u sudoperu. Metal u sudoperi je provodnik. Proticanje vode zvuči kao teremin ili violina.

6:22 (Muzičke note)

6:27 Možete se čak zakačiti za drveće. Sve na svetu jeste ili nije provodnik, a možete ih koristiti zajedno.

6:33 Dakle - (Smeh) - Dao sam to istim tinejdžerima, jer su oni stvarno super i pokušaće ono što ja nisam. Nemam čak ni pristup pirsingu na licu, sve i da hoću. Ova devojka je napravila hula-luper, kako ga je nazvala, i kao i hula-hop kruži oko njenog tela, dok ona ima zalepljeno kolo na majici. Vidite, pokazuje ga na slici. I svaki put kada se dotakne njenog tela spoje se dva delića bakrene trake i nastaje zvuk, pa sledeći i stalno će se vrteti isti zvuci.

7:03 Vodio sam ove radionice svuda. U Tajvanu, u umetničkom muzeju, ova 12-godišnja devojčica je napravila orgulje od nekih posebnih tajvanskih gljiva, električne trake i toplog lepka. I profesionalni dizajneri su pravili rukotvorine na kojima je ovo bilo nalepljeno. I velike kompanije, kao što je Intel ili manje dizajnerske firme, kao Ideo ili novoosnovane kao Bump, zvale su me da predstavim radionicu, da bi upotrebile ovu ideju izvrsne elektronike i objedinjenih svakodnevnih predmeta. I onda smo došli do ove ideje da ne koristimo samo elektroniku, već, hajde da sudarimo kompjutere sa svakodnevnim stvarima pa da vidimo kako to paše.

7:39 Demonstriraću vam na brzinu. Ovo je tzv. "MaKey MaKey kolo", namestiću ga ispred vas. Samo ću ga uključiti i sada radi preko USB priključka. Priključiću strelicu za napred. Vi ste okrenuti ovako, pa ću priključiti za ovaj. I prikačiću malu žicu za uzemljenje. I sada ako dodirnem ovaj komad pice počeće se vrteti slajdovi koje sam vam ranije prikazao. Ako priključim žicu u levu strelicu, u stvari programiram priključivanjem, i sada imam strelice za levo i za desno, pa mogu da idem napred i nazad i napred i nazad. Super.

8:23 I pomislismo: "Moramo objaviti video o ovome." Zato što niko ne veruje da je to važno ili smisleno, osim mene i još jednog momka.

8:31 Zato smo napravili video kao dokaz da možete mnogo štošta da uradite. Možete improvizovati plastelinom i samo proguglajte za kontrolere za igrice. Običan plastelin, ništa posebno. Možete bukvalno nacrtati džojstike, i onda samo nađete igru Pac-Man na računaru i priključite. (Buka video igre) Znate one male plastične fioke koje možete dobiti u robnoj kući Target? Ako ih ispraznite, odlične su za vodu, ali možete poseći prste pa morate biti pažljivi.

9:02 Znate za Projekat sreće, gde eksperti podešavaju klavir-stepenice i kako je to kul? Mislim da je to kul, ali bi trebalo i sami da to radimo. Ne bi trebalo da samo timovi stručnjaka grade način na koji svet radi. Svi bi trebalo da učestvujemo u menjanju funkcionisanja sveta.

9:18 Aluminijumska folija. Svako ima mačku. Stavite činiju s vodom. Ovo je automat za slikanje na vašem Mek OS-u. Pređite mišem preko tastera "slikanje" i imate macinu fotografiju.

9:27 Trebalo nam je stotine ljudi koji bi to kupili. Ne bismo mogli plasirati ovo na tržište da ga nisu kupile stotine ljudi. Zato smo ga stavili na Kikstarter, i stotine ljudi ga je kupilo već prvog dana. Posle 30 dana, 11.000 ljudi je podržalo projekat.

9:43 A najbolji deo je da su nam ljudi slali hrpu snimaka o ludim načinima upotrebe. Ovo je američka himna uz ručak zaliven tečnošću za ispiranje usta. Mi smo u stvari poslali tom momku materijale. I rekli smo mu: "Mi smo tvoji sponzori, čoveče. Ti si kao profesionalni tvorac."

9:59 Čekajte da vidite ovo. Ovo je dobro.

10:03 (Smeh) (Aplauz)

10:08 Ovo društvo je u eksploratorijumu, sviraju na kućnim biljkama kao da su bubnjevi. Očevi i kćeri završavaju kola na posebne načine.

10:19 Pa onda ovaj brat - pogledajte ovaj dijagram. Vidite gde je napisano "sestra"? Sviđa mi se kad ljudi stave ljude na dijagram. Uvek dodam ljude svemu tehničkom - ako crtate tehnički dijagram, ubacite čoveka. Ovaj klinac je tako sladak. Napravio je sestri ovu trambulinsku slajd šou avanturu. da bi za svoj rođendan bila zvezda, pa skakanjem na trambulini menja slajdove. Ovaj momak je postrojio svoje pse i napravio pseći klavir.

10:45 Ovo je zabavno, a šta bi moglo biti korisnije od osećaja da ste živi i da se zabavljate? Međutim, takođe je veoma ozbiljno jer sva ta pristupačnost može da posluži u situacijama gde ljudi ne mogu da koriste računare. Sviđa mi se ovaj otac koji nam je pisao, čiji sin ima cerebralnu paralizu i ne može da koristi normalnu tastatutru. I pošto otac nije mogao da sebi priušti sve te posebne upravljače, pomoću "MaKey MaKey" je napravio ove rukavice za pretraživanje interneta. I izbila je ogromna diskusija u vezi s pristupačnošću, zbog čega smo zaista uzbuđeni. To nam uopšte nije bilo u planu.

11:19 A onda su i profesionalni muzičari počeli da ga upotrebljavaju, kao na Koačeli, baš ovog vikenda Jurassic 5 ga je koristio na koncertu, i ovaj didžej iz Bruklina, baš iz ove okoline okačio je ovo prošlog meseca. Dopada mi se šargarepa na gramafonu.

11:35 (Muzika: Massive Attack - "Teardrop")

11:42 Većina ljudi ne može tako da svira na njemu. (Smeh)

11:45 A kada je ovo postalo ozbiljno pomislih, bolje da stavim ozbiljno upozorenje na kutiju jer će se u suprotnom ljudi koji ovo uzimaju pretvoriti u aktere kreativnih promena, i vlade će se srušiti, a ja im nisam rekao, pa pomislih bolje da ih upozorim. I stavio sam ovo malo iznenađenje. Kada otvorite poklopac kutije on vam kaže: "Svet je pribor za stvaranje."

12:02 Kada počnete da se zezate na ovaj način, mislim, da nekako pomalo počinjete da sagledavate pejzaž vašeg svakodnevnog života kao nešto s čim se možete izraziti malo više i s čim možete malo više da učestvujete u kreiranju budućeg načina funkcionisanja sveta.

12:17 I zato sledeći put kada budete na pokretnim stepenicama i slučajno ispustite M&M, to može biti i M&M daska za surf, a ne pokretne stepenice, nemojte ga baš odmah pokupiti. Možda biste mogli da ispraznite džepove, da bacite stvari i možda neki labelo, bilo šta...

12:32 Nekada sam želeo da kreiram utopijsko društvo, savršen svet ili nešto slično. Međutim, pošto postajem stariji i petljam se svim tim stvarima, shvatam da ideju o perfektnom svetu zaista ne može da ostvari jedan čovek pa čak ni milion stručnjaka. U stvari to će biti sedam milijardi parova ruku, svaki sledeći svoje strasti i svaki je nalik na mozaik u nastajanju koji stvara ovaj svet u svojim dvorištima i u svojim kuhinjama. I to je svet u kojem zaista želim da živim.

13:02 Hvala.

13:04 (Aplauz)